Category : Pogledi na život | Sub Category : 2021 Posted on 2021-03-22 14:48:54
Svaki izvor inspiracije, ima svoju inspiraciju. Ali odakle neko ima toliku moć da bude ideal kome se drugi dive, prema kome drugi teže, na koga se ugledaju? Kako se dodjeljuje titula uzor? Koja je težina te titule?
Temelj jedne liĉnosti je porodica. Ĉvrsto vjerujem da sve kreće od nje. U svijetu tehnologije, ĉesto se mogu ĉuti pogrdne rijeĉi za djecu. ,,Današnja djeca su zaostala u razvoju. To se ne igra, to bulji u ekran, ne umije se javit i nema osnovnu kulturu!“ Jako grube rijeĉi za mlado biće koje upija ponašanje okoline, upravo je posmatrajući, gledajući okolinu i svoje uzore kod kuće. Zar je biće koje tek uĉi da odvaja dobro od lošeg, koje upoznaje svijet u najnevinijem mogućem obliku, krivo što nema šta drugo da nauĉi od sve te trezvenije, samosvijesnije, a oštro-kritiĉne generacije?
Dok kritikujemo druge, drugi kritikuju nas. Preopterećeni traženjem mana kod drugih,
neosnovano pripisujući loše osobine ljudima koje ni ne znamo na dubljem nivou od instagram
objave i mlitavog ,,Ćao“ na ulici, stvorili smo popriliĉno zatvoreno društvo bogato razliĉitim
oblicima bolesti liĉnog nezadovoljstva. Klevete su lijek. Ali kome uopšte pomažu? Zatrpani
tuĊim mišljenjima, posjedovanjem te sreće da se uvalimo u toplinu svog doma gdje vlada mir i
prijatna tišina, okruženi smo ljudima koji su najviše oformili našu liĉnost. Svako od nas nosi
tajnu omiljenog personalnog vodiĉa. Šta je sa onima koji nemaju tu vrstu sreće? Kome oni
odlaze kad je teško? Koliko je puta eksterni efekat veći na razvoj njihove liĉnosti od prosjeĉnog
individualca koji u svakom trenu ima kome da se okrene jer zna gdje ih utjeha ĉeka na kraju
dana? Rijeĉi. Velika moć u jednom pojmu. Najveću moć imaju one neizgovorene. S njima se
budimo, s njima se saživimo, s njima zaspimo, one žive i u snovima. One nas najviše izgrade.
,,Sluti kakav će to biti muk, kad dodirne te glas koji nema zvuk“. Stih koji je dobro poznat u
modernoj umjetnosti, ali nadam se da je više nas koji ga ne shvataju u kontekstu iste pjesme iz
koje dolazi. To bi znaĉilo da je neznanje u nekim momentima sreća. A šta mi znamo o sebi? Ko
mene, a ko tebe definiše? Ko to odluĉuje kakva sam ja? Ti koji u životu nisi progovorio sa
mnom? Ti koji mi više od imena ne znaš? Ti koji 'znaš' s kim se družim? S kim sam takva sam?
Ja u to lebalizovanje ne vjerujem, Ja vjerujem u odnos mene sa samom sobom. Kako priĉam u
tišini sama sa sobom. Svoj sam najveći kritiĉar, svoj pokretaĉ, svoj motivator, svoja sam liĉna
kreacija. Vjerujem u liĉni tretman sebe izborom knjiga koje ĉitam, filomova koje gledam,
aktivnosti kojima se bavim, vjerujem u konstantan rad na sebi, ophodim se prema sebi s
poštovanjem koje želim da dobijem od drugih, dajući drugima istu dozu poštovanja. Ne vjerujem
u spojlovanje knjige ili filma. Kako neko može da mi svojim mišljenjem pokvari moj dojam o
knjizi koju nisam ni proĉitala? Neko drugi ne može da doživi film za mene. Isto kao što niko ne
može da bude ja i ne zna kroz šta sama prolazim, ne mogu ni ja biti neko drugi. Zar to nije
lijepo? Jedino što svi možemo jeste da prihvatimo i poštujemo tuĊe prirode, probati da im se
prilagodimo, sve dok ne gubimo sebe, sve dok ne sputavamo druge. Da li sloboda bivstvovanja i
širenje svojih sposobnosti gradi samopouzdanje? Ne znam. Ali se slažem sa sledećom izjavom.
,,Moć jedne misli može da odredi kretanje univerzuma“, rekao je Tesla.